IT industrija se, evidentno, brzo širi i razvija.
Potrebe za radnom snagom su sve veće ali i zahtevi koje poslodavci postavljaju pred potencijalne zaposlene.
Pored osnovnih veština neophodnih za rad u IT sektoru, sve više se traže i fine veštine komunikacije i snalaženja u poslovnom okruženju. S druge strane, ljudi ne poseduju potrebna znanja.
Ali nije problem u njima.
Problem je što mladi, do sada, nisu mogli da steknu potrebne veštine na jednom mestu.
U još težoj poziciji su mladi, koji nisu deo konvencionalnog sistema edukacije ili treninga, a koji su nezaposleni, takozvani NEET youth.
Istraživanja ukazuju da u regionu ima oko 20% mladih koji su NEET i koji se kreću u sferi koja je poprilično zatvorena, do koje teško dolaze informacije i mogućnosti.
Mišljenje koje vlada u društvu indirektno saopštava da je dovoljno samo upisati neki od IT smerova na fakultetu i da će se otimati oko tebe kad diplomiraš, ako ne i pre.
Ali da li je baš tako?
Iskustvo govori da nije.
Većina mladih koji nisu u sistemskom obrazovanju, a i oni koji jesu, posle fakulteta ne znaju gde da se okrenu. Sve što čuju kada izađu sa fakulteta je tišinina i poneki zrikavac.
Pokazalo se da dosta njih odustaje od studija ili svojih ideja upravo jer ne vide kako do posla u digitalnoj eri.
Razgovali smo sa Anom, bivšom studentkinjom tehničkog fakulteta:
Strašno je to kad se ubijete od učenja za težak prijemni, pa nekako upadnete, pa tek onda počne učenje. Vi se trudite i trudite i nadate se da će se otvoriti magični portal u svet programera, da ćete upoznati nekog ko će vas uvesti u praktičan deo. Ali ne dešava se ništa, učite, imate ispite i to je to.
Ne kažem, ima izuzetaka, ali većinom izađete kao i sa bilo kod drugog fakulteta. Završite, i šta onda? Gde? Kako?
Iako jesam na fakultetu imala dosta praktičnih zadataka, nisam npr. stekla nikakve veštine koje se tiču poslovanja, odnosa sa poslodavcima i klijentima. A od toga jako zavisi hoćete li dobiti i kasnije zadržati određeni posao. Nije isto kad ti profesor da zadatak i sve ti nacrta i kad ti sam moraš da organizuješ svoj posao, za realne projekte. Još na završnoj godini sam počela da brinem kako ću posle jer sam uvidela da to baš nije šala-zabava.
Pričala sam sa kim god sam mogla o svojoj brizi, dok mi sestrin drug nije rekao da postoje kursevi za ljude koji žele da se zaposle u IT sektoru, a imaju malo ili nemaju praktičnog predznanja uopšte.
On ima prijatelje koji su saznali za obuke preko Fejsa, prijavili se i do tada bez mnogo praktičnog predznanja, dobili konkretnu priliku za dalje usavršavanje.
Zato sam i ja odlučila da probam. I nisam se pokajala. Pored konkretnih znanja, na obuci sam stekla i soft skills, koje su mi danas jako značajne za rad. Pred kraj šestomesečnog kursa smo imali simulaciju razgovora sa preduzetnicima koji su nas obučavali i tako sam dobila ponudu za praksu, a kasnije i za posao – u istoj kompaniji.
Ono što je meni bilo najinteresantnije je što smo radili sa „pravim ljudima“. Dolaze predavači i mentori iz realnih firmi i uče te konkretnim stvarima. Bukvalno se otvori onaj portal i uđeš u taj svet. Ti kursevi su zanimljiva zajednica ljudi sa idejama, znanjima i veštinama, poput Vašeg iDEAlaba, koji znam da takođe učestvuje u organizaciji kursa ove godine.
Osim programiranja za web aplikacije, čujem da trenutno postoji i program za digitalni marketing. Svima je jasno da je to vrlo perspektivna karijera danas, a za to čak ni ne postoji formalni program obrazovanja, bar koliko je meni poznato. Nijedan fakultet nema smer za digitalni marketing, tako da je ovo ekstra šansa za sve koje to interesuje.
Svakom ko želi da radi u IT industriji, na bilo kojoj poziciji, preporučiću ovu edukaciju jer, evo, ja sam vam primer.
Jedna od najvećih prepreka sa kojom se mladi suočavaju u potrazi za poslom je, kako kaže kordinatorka za obrazovanje Centra za omladinski rad, Isidora Paklar, činjenica da znanje, veštine i podršku koja im je potrebna moraju da traže na različitim mestima u sistemu.
Taj proces ume da bude izuzetno dug i naporan za mladu osobu koja želi da započne karijerni put u IT industriji. Put do posla definitivno nije lak iako ume da bude tako predstavljen.
Istina je da se u današnje vreme događaju digitalne revolucije jedna za drugom, i najverovatnije će se niz nastaviti i u budućnosti. To samo znači da će posla u ovom sektoru biti i da će se nove pozicije otvarati. Iskustvo nam govori da bez pravih informacija, i pored znanja, mladi teško dolaze do zaposlenja.
Nadamo se da će u budućnosti, korisne informacije i potrebne edukacije, lakše i brže pronalaziti put do ambicioznih mladih ljudi – što između ostalog i jeste jedan od glavnih ciljeva udruženja iDEAlab.