Istraživanja na polju inteligencije, za vreme pandemije, su došla do neverovatnih zaključaka. Naime, kako je puno ljudi bilo zarobljeno kod kuće, većina se posvetila otkriću novih hobija kako bi prekratila i oplemenila svoje slobodno vreme. Kasnije su rađeni testovi inteligencije.
Ispostavilo se da je grupa, koja je za svoj hobi izabrala učenje novog instrumenta, podigla nivo inteligencije za čak 10%.
Odmah iza su pletenje, vežbanje, čitanje i učenje novog jezika, ali je sviranje instrumenta ubedljivo na prvom mestu.
I ranije smo znali da muzička veština utiče na inteligenciju i razvoj ličnosti, ali ovoliko i tako očigledno, nismo.
Anita Kolins je u svom TEDtalk-u, još 2014. godine, koji je pregledan više miliona puta, objasnila šta se dešava u mozgu muzičara dok sviraju. Kolinsova objašnjava da kada muzičar svira instrument, na skenu mozga, možemo primetiti da više oblasti svetli. Delovi mozga svetle dok obrađuju različite informacije u zamršenim i zapanjujuće brzim sekvencama.
Sviranje aktivira sve ove moždane oblasti istovremeno.
Sviranje muzike ima uticaj na mozak kao i fizičko vežbanje. Vrlo intreresantno i samim tim ne čudi zainteresovanost za temu istraživanja muzičke veštine na polju inteligencije.
Kako tačno veština sviranja instrumenta utiče na razvoj moždanih hemisfera, razvoj inteligencije i samopoudanja, saznali smo od profesorke klavira sa tridesetogodišnjim iskustvom, Tatjane Guberine (muzička škola Bravissimo):
Sviranje instrumenta razvija finu motoriku, što ima za posledicu spajanje i stvaranje novih sinapsi u mozgu. Potom, širi se vidno polje, povećava se moć opažanja, razvija kreativnost, ali i logika koje jako bitna za razvoj inteligencije.
Već u prvom polugodištu mi decu učimo da razviju samostalnost ruku, tj. da svaka ruka svira nazavisno od one druge, a to nije lak zadatak je mora da bude svesna radnja. Na taj način se podjednako razvijaju obe hemisfere mozga, jer desna polovina mozga je zadužena za levu stranu i obrnuto.
Postoje i instrumenti kao što je klavir koji osim klavijature ima još i pedale tako da se nezavisno od ruku uključuje i rad nogu. Sve je to potrebno sinhronizovati i zato se i razvija inteligencija.
Kako profesorka Tatjana navodi:
Najbolji uzrast za započinjanje učenja instrumenta je oko 6-7 godine. Najbolji period za razvitak motoričkih i drugih veština, kao i razvitka mozga je upravo rano detinjstvo.
Novija studija, koju su vodili stručnjaci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stenford, otkrila je da muzičari koji su počeli da sviraju instument u mladosti imaju više „povezane“ mozgove od onih koji nisu.
Koristeći skup uzoraka od 153 muzičara i nemuzičara, istraživači su otkrili značajnu razliku u strukturi mozga kod muzičara. Time je otkriven jedan presudan podatak. Oni koji su počeli da sviraju u mladosti imaju jače moždane veze od onih koji su počeli kasnije.
Sviranje instrumenta u ranom detinjstvu podstiče razvoj intelektualnih sposobnosti, te predviđa veći uspeh i ostvarenje potencijala u odraslom dobu.Zato, ne čekajte, već što pre pružite svom detetu šansu za najviši razvitak i uspeh. Muzička škola i upis na časove sviranja su mudra odluka već sada.
Naše udruženje iDEAlab nastavlja da podržava razvoj potencijala mladih. Nadamo se da naučno potkrepljenim savetima možemo unaprediti uspeh i budućnost narednih generacija.
