Naša sagovornica na ovu temu je Jasmina, koja je vlasniva platforme S.T.U.D.Y. namenjana upravo studentima, koja kaže da se najveći broj studenata javlja sa ovim problemom.
Šta je to tačno prokastinacija, na koji način utiče na studente i kako je prevazići možete pročitati u daljem teksu.
Šta znači prokrastinacija?
“Najjednostavnije rečeno odlaganje za sutra ili neki drugi dan nečega što je u našem interesu da obavimo danas. Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje sopstvenih ciljeva ili rešavanje problema. Osoba hronično odlaže ili izbegava neko ponašanje kako bi izbegla neprijatnost koja je u vezi sa tim ponašanjem. “ kaže Jasmina.
Kada govore o prokrastinaciji, studenti najčešće dođu sa problemom koji opisuju ovako:
“Često mi se dešava da krenem sa spremanjem ispita dve nedelje pred sam ispit, misleći da imam dovoljno vremena za pripremanje literature, čitanje i temeljno učenje. Međutim, sve to uradim neposredno pred sam ispit jer nedelju i po dana mislim kako imam dovoljno vremena za sve to.” (Milica, 22)
“Moj problem su predispitne obaveze. Previše nekih zadataka, seminara i prezentacija koje moram uraditi. Ne žlim toliko obaveza pred ispitni rok, nekako ih ne smatram važnim. Ovo se obično završi tako što platim nekome da uradi za mene, problem je što nemam uvek novca kada zatreba jer ih je previše. Pomozite.” (Srđan, 21)
Svi smo mi u nekom trenutku svog života prokastinirali, recimo kada smo poslali seminatski rad na dan isteka dogovorenog roka, spremali ispit i aktivno učili na dan samog ispita. Prokastinacija predstavlja veliki problem ako je dugotrajna i ako se odnosi na više sfera života.
Šta se nalazi u osnovi sklonosti ka prokastinaciji?
U pozadini odlaganja neprijatnih obaveza je uverenje osobe da je bolje izbeći nego uočiti se sa neprijatnim obavezama i iluzija da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Istina je zapravo suprotna, svako odlaganje vodi povećanju neprijatnosti. Ljudi koji previše i hronično odlažu svoje obaveze obično doživljavaju osećanje krivice, samooptuživanje i anksioznost povodom svog odlaganja. Ta osećanja dodatno pojačavajaju neprijantnost u vezi sa aktivnostima koje odlažu što vodi učvršćivanju izbegavajućeg ponašanja.
Uzroci prokastinacije
Jedan od najčešćih uzroka prokrastinacije je niska frustraciona tolerancija. Osobe sa niskom frustracionom tolerancijom imaju skrivenu iracionalnu filozofkiju da sve što rade u životu mora za njih biti lako, prijatno i zanimljivo i ako nije tako onda je to užasno, grozno i nepodnošljivo.
Pored niske frustracione tolerancije u osnovi prokrastinacije mogu biti različiti uzroci, neki od tipičnih su: perfekcionizam, strah od neuspeha, nesigurnost u sebe, izostanak nagrade ili priznanja, prinuda, moranje, pasivna agresivnost, strah od kritike, prokrastinacija usled osećanja krivice itd.
Kako prevazići prokrastinaciju?
“Odlaganje obaveza je neka vrsta navike i povezana je sa samodisciplinom. U studentskom dobu teško je biti samodisciplinovan kada postoji toliko zanimljivih stvari od izvršavanja fakultetskih obaveza. Mladima svakako nije lako održati fokus i biti samodisciplinovan, previše je spoljašnjih izazova koji mame studente i odvlače ih od njih. Međutim, ni to nije nemoguće prevazići, potrebno je malo želje i istrajnosti.” dodaje Jasmina.
Prokrastinacija je loša navika, a kao što znamo, navike se teško menjaju. Da bi promenio/la nešto kod sebe potrebno je pre svega da prihvatiš ovu činjenicu a potom da slediš ova četiri koraka:
- Svesnost – da u stvari prokrastiniraš
- Ponašanje usmereno ka cilju – želja da uradiš zadatak koji odlažeš
- Posvećenost – podnošenje kratkotrajnih neprijatnosti (diskomfora) zarad dugotrajne koristi
- Upornost – u pridržavanju novih strategija rešavanja problema
Već poseduješ navedene osobine, samo treba da ih primeniš u poljima gde prokrastiniraš kako bi živeo/la efikasniji i zadovoljavajući život umesto onog baziranog na odlaganju obaveza, izbegavanju i samoobmanjivanju.
Ono što je zajedničko za sve osobe koje odlažu obaveze jesu emocionalni problemi.
Oni se najlakše rešavaju preko ABC modela kroz sledeći primer:
A (aktivirajući događaj): spremanje ispita
Ka (kritički aspekt odnosno ono povodom čega si najviše uznemiren): mogućnost da ne budeš motivisan
Bi (iracionalno uverenje): moram biti motivisan da bih spremio ispit. Ako nisam motivisan ja ne bih mogao da podnesem spremanje isptia.
C (posledice): nerzovaz (anksioznost), izrazira iritabilnost, neproduktivno razmišljanje o ispitu, odlaganje spremanja ispita.
Na ovom primeru možeš videti kako naša uverenja (Bi) povodom aktivirajućeg događaja (A) dovode do negatvnih posledica (anksioznosti), disfunkcionalnog ponašanja te da je kritična tačka promena iracionalnih uverenja koja održavaju prokrastinaciju u racionalna.
Ukoliko želiš da naučiš kako da na adekvatan način organizuješ svoje vreme i izboriš se sa odlaganjem obaveza poseti study.rs i rezerviši svoje mesto na seminaru na temu Gospodari svojim vremenom.
